Вести са Грачаничке страже: 

Погубна брана „Ровни“ добила средства за идућу годину из буџета уклете и продане државе ове !?

Недеља, 21.12.2014.г. Нема дана без бриге у Светињи Грачаници у последњих 3о. година. Недељни дан, а на Литургији нас 24 човека. Данас су још и Детињци – а у Грачаници само двоје деце које је довео свештеник о. Мирослав. Беседа лепа о дивном србском поздраву Помози Бог – Бог ти помогао! Величанствене речи молитве имају силу само кад их прати вера и добра дела… Зато, додајем: дивни поздрав који се временом претвара у формалност, и, чак, можда узалудно помињање имена Господњег. Јер каква је то вера у Бога која долично не поштује Богослужења, Причешће, исповест, ближње… а какво је стање у већини нашег народа. Рећи – Помози Бог, и прекрстити се кад наздрављамо са неким – може ли то спасити непокајану већину нашег народа. Ево и Цркве руше неки од нас а огромна већина – где је, шта ради?!… поздравља се и наздравља…

GOPR4022 GOPR4032GOPR4029

После Литургије, уместо пријатног братског разговора оно мало придошлих Грачаници савесних православаца, брат Милисав нас обавести да је гледао синоћ СПС-директора бране „Ровни“ – Миодрага Марковића на корумпираној регионалној СПС-телевизији „Вујић-Ваљево“ – који је, пун себе, објавио да су из буџета добили средства за довршетак (погубне) бране Ровни и да очекује пуњење на јесен 2015. Што значи да ми треба да очекујемо рушење порте манастира већ од марта…

Дај Боже да рат и страдања почну пре свега овога самоубилачког и душепогубног срљања нашег у временима овог безбожног и саблазног мира. Што чине нека чине брже! Што пре почне страдање, које нико не воли, кренуће и покајање народа кога се сви сада гордо гнушају, а кад крене покајање – близу је и дан слободе, дан Руског Царства које ће нас ослободити од јеврео-масона и њихових марионета који су нас на превару окупирали, дан православне победе који ће нам доћи као утеха и утврђење у Православљу на много година а пред сам крај ове грешне историје и доласка нашег Господа Христоса – Страшног и Праведног Судије. А до тада, по савести, колико можемо бранићемо своју Веру и Светиње – колико год и како можемо… Ваљда.

Бог вас клео погани изроди – што газите Светиње Божије ради мутних, народу штетних, интереса ваших!

Напомена: У петак, 26.12.2014. позивамо вас испред зграде Општине Ваљева (у току заседања Скупштине одборника) већ од 09:30 часова да са сликама Грачанице и извора наставимо са подизањем гласа против рушења СветињеГрачанице и тровања извора ваљевског краја погубном браном „Ровни“ зачији су завршетак прибавили средства насупрот свим апелима Православља и Науке србске…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

НИКОЛАЈ II РОМАНОВ – ОКЛЕВЕТАНИ ЦАР

Car Nikolaj sa porodicom5d8_1M.png

Ево зашто је револуцијом рушена Русија (Чињенице и бројке)

Извор: Србин.инфо

Године 1894. на почетку владавине цара Николаја II, Русија је имала 122 милиона становника. Двадесет година касније, уочи Првог светског рата, број становника је порастао за више од 50 милиона. Прираштај становништва у царској Русији увећавао се по 2.400.000 новорођених сваке године. Тим темпом прираштаја, да се није десила револуција 1917. године, до 1959. године становништво Русије је требало да се увелича до 275.000.000… Прочитај више…

Вести са Грачаничке страже:

Субота, 20.12.2014.г. Мирно и пусто. Нажалост, делимично и због тога што многи не знају да је најбоље у Грачаницу доћи около, преко Поћуте. Многи се збуне када иду краћим путем преко бране – када наиђу на срушен мост и не знају куда даље. Ми нисмо били у могућности направити путоказе за алтернативни пут колима који наставља узводно и прелази реку пар стотина метара навише(када је киша, непроходан је), а надамо се да ћемо код срушеног моста успети наредних дана направити какав-такав пешачки мост за оне који би последњих 700 метара ка манастиру прешли пешке. Банда са бране Ровни је намерно срушила онај стари мост који је још из доба после Првог рата – само како народ не би више посећивао Грачаницу и како би они у марту 2015. наставили са рушењем и затрпавањем манастира. Дај Боже да не добију пара за наредну сезону – никада…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Пајсије Величковски:

Трпимо непријатности ради Царства Небеског !

 

Строго се чувај и буди пажљива душо моја, јер последња времена већ наступају;потребан ти је нарочити подвиг и трпљење, и када су у питању демони и када су у питању људи-међу људима пази се видљивих, а у пустињи невидљивих непријатеља. Нико никад не добија венац живота без страдања, без победе над ђаволом; ко изађе против нападача и победи га својом храброшћу и јунаштвом, добија част и славу и светли венац. Тако и ти, душо, треба да будеш јака и отрпиш сваку непријатност и понижење, а сваки прекор да примиш с радошћу, не само без охолости и самооправдања, него и уз тражење опроштаја, јер свака увреда, неугодност, поруга, клевета, прекор, и сваки презир и лажна оптужба даје човеку смирење и благодат. Ако то не поднесеш,него се жалостиш, гордиш или гневиш у односу према ономе ко те је повредио,нећеш доспети у савршенство и спасти се, јер тако чине неискусни, који су обузети страстима, малодушни и слабоумни; савршенима је својствено да све то приме с радошћу и поднесу с благодарењем. Кад ђаво не може сам да напакости неком од нас, и да стане на пут добром животу, он ствара невоље које превазилазе наше снаге – хушка на нас некога од оних који су му подложни, да би преко њих, као преко својих оруђа, постигао циљ. Ако ради Царства Небеског истрпимо патње које нам људи наносе кроз непријатности, клевете и понижења, наша ће победа имати вредност као да је извојевана против самог ђавола. Сети се светих од давнина, којих је свет био недостојан, који су подносили немаштину , муке и гоњења. Зар хоћеш да установиш неки нови пут, којим се желиш спасити? Ако већ не можеш да се трудиш као Оци, онда бар разумно подноси, угледајући се на њих. Ова добродетељ није мала, пре би се рекло – већа је од свих: ако неко Бога ради с благодарењем подноси недаће и клевете – велико дело чини. У томе је смирење и љубав – да се трпи жалост којој је узрок брат… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 19. децембар 2014.

Свети Никола, Слава Србинова, у страдалној Грачаници

Вести са Грачаничке страже:

Никољдан, петак, 19.12.2014.г. Свети Николај је у Грачаници прослављен традиционално… Али, „традиционално“ у овом случају не значи баш у свему и Богоугодно. Наиме још пре ране зоре почели су да се окупљају својеглави верници који, деценијама већ, приморавају свештеника да им увек пре Литургије освети колач како би они што пре отишли да спремају иће и пиће, перу столове и клупе… као што су чинили и умишљено праведни Јевреји који распеше Христоса некада.

GOPR4007 GOPR4016GOPR4009Јутрос им нисмо сметали у њиховом ритуалном свраћању у Цркву на 5. мин у току годину дана тако да смо снимили само последње свечаре како купе своје дарове и брзо носе кућама. Док је на Светој Литургији остало само 14. људи. И после се питамо што нам непријатељи руше и потапају Светиње…

Овакве свечаре други дан у години на Богослужењу их углавном видети нећеш, а ова прилика када су славили Славу на свој начин – је испуштена, јер да су колачи освећивани, како је Црквом благословено – после Литургије, на Литургији би била препуна Црква, чули би и душекорисну беседу… Овако, кад се славарски стампедо разбежао, остало је само нас 14. на светој Литургији. Свештеник је савесно одржао беседу о значају свете тајне исповести – без које нам нема спасења, јер нема благословеног приступа Светом Причешћу… нема лечења душе, нема покајања, нема опроштаја сагрешења… Само се надамо да ће и пред свако веће причешћивање народа ова беседа благовремено бити изговорена од духовног наставника о. Мирослава, коме желимо да убудуће у духовним стварима ни у чему не слуша, намећући се, тврдоврати део народа, већ да свагда буде пример и учитељ свега духовног добра у Христосу Исусу Спасу нашему. Богом срећан Свети Никола свима!

+++

Свети авва Јустин:

Беседа на Светог Оца Николаја

1965. године у манастиру Ћелије

 

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу људима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ!… Прочитај више…

Вести са Грачаничке страже:

Четвртак, 18.12.2014.г. Мирно и пусто и данас – уочи Светог Николе.

+++

Пре неки дан се нашалисмо да ће аутобус у страдалну Светињу Грачаницу пре доћи из Авганистана него ли из Ваљева… Кад оно, Немац који је примио Православље одржао предавање у Ваљеву о својим боготражитељним животним искушењима и посртањима од којих је једно време чак живео и у Авганистану. То је наша шала… али ова потресна прича о Немцу који је тражио и нашао Бога и који је данас  православнији од већине Срба мора да буде свакоме потстицај на буђење у Христу Исусу из колотечине површног и формалног односа према духовним питањима, према  питањима реалности вечности… 

Православни мисионар Клаус Кенет, аутор књиге „Кроз књиге глади до хлеба живота“ – интервју за Геополитику

Православље није религија, то је откровење Божије! Код мене, у Швајцарској се прави „ролекс“, али Срби имају много бољи продукцију – бројаницу. Надам се да ће људи у Србији то схватити и бити срећнији! (из изјаве дате Куриру)

БОГОТРАЖИТЕЉ ЉУБАВИ И ПОКАЈАЊА

Да човеку ни длака са главе не опада без воље или допуштења Божијег, кроз своју необичну и бурну животну биографију доказује немачки православни мисионар Клаус Кенет, који је крајем септембра боравио у многим градовима Србије, где је говорио о својој књизи „Кроз књиге глади до хлеба живота“…

Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 17. децембар 2014.

МОШТИ СВЕТОГ ПАТРИЈАРХА ТИХОНА

Вести са Грачаничке страже:

Среда, 17.12.2014.г. Мирно и данас. Два војника Војске Србије су посетили манастир јер су ублизини утоварали тампон за путеве. Мало смо били узнемирени да се усред зиме манастиру поново приближава хука тешких машина, али овога пута је то било на братску радост а не трауму какве нам приређује неправославна државна банда са бране Ровни. Влажно је, пут преко бране је тешко проходан на једном месту, тако да је најсигурније доћо около преко Поћуте.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Потсећање, како су у време деведесетих пронађене…

МОШТИ СВЕТОГ ПАТРИЈАРХА ТИХОНА

Једну од загонетки црквеног живота у совјетско време представљала је судбина моштију светог Патријарха Тихона, који је 1925. године сахрањен у Малој цркви московског Донског манастира. На парастосу испред његове гробнице 1946. године митрополит Крутицки и Коломенски Николај (Јарушевич) је тужно рекао: „Сад смо се молили само испред гроба Његове Светости. Његовог тела овде нема.“

За овакву тврдњу постојале су све основе. Никога није чудило то што су остаци Патријарха Тихона могли бити уништени: док су се православци према почившем поглавару Руске Цркве односили као према Свецу, мржња бољшевика према њему је била изузетна чак и у поређењу с јарошћу совјетског богоборства. На списку непријатеља совјетске власти објављеном у једном од бројева листа „Известија“, Свети Патријарх Тихон је наведен под бројем један… Прочитај више…

Вести са Грачаничке страже:

Уторак, 16.12.2014.г. Мирно и пусто од људи. Иначе, нисмо заборавили да ону фотографију човека који је скупљао дрва повише олтара објавимо – иако он 3. недеље потом није долазио у Цркву на службу… Већ, тражећи ту фотографију, испостави се да смо је пребацили и оставили у Ваљеву, те се решисмо да, пошто му је то први пут, а и бринуо се данима што ћемо његову фотографију објавити, мислимо да му је та брига довољна и нећемо продубљивати његове „разлоге“ – зашто све неће да долази у Цркву. Мада, није он једини – готово сви сви мештани ових села имају обиље смишљаних разлога зашто не иду, или, не иду чешће, у Грачаницу… Нећемо им у томе бити саучесници- нимало.

ИстиноЉубље свима Вама!

+ + +

Свети свештеномученик Петар Дамаскин:

преузимање (1)

Не треба да очајавамо, иако смо више пута грешили

 

Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш, не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега, сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду, онда се покај. Он ће примити твоје покајање, као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50). Међутим, ако не можеш да се покајеш, те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер, онај ко греши, и не каје се, али не очајава, самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Чак иако је такав човек, због својих грехова, потчињен демону, он ипак, из страха Божијег, неће послушати непријатеља, који ће покушати да га баци у очајање. Због тога он има удела у вршењу богоугодног дела. Такав човек је благодаран, трпељив, има страха Божијега, не суди, па му се неће ни судити… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 15. децембар 2014.

Борба са греховним помислима – старац Јефрем Аризонски

Вести са Грачаничке страже:

Понедељак, 15.12.2014.г. Мирно и Пусто од људи, као по правилу када није празнични дан.

GOPR4003 GOPR4005Напокон смо почистили и другу велику шталу и први пут под кров ставили наше времешно али још увек „борбено возило“ – које не зна другога смера сем на протесте и стражарења.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Јефрем Аризонски:

Борба са греховним помислима

 Свети Оци Цркве нам кажу да ђаво чини да греси на почетку и изгледају као мрави, као нешто веома мало, наизглед безначајно, врло мало, препредено, као неприметни покрети душе.Чак су и оне мале мисли о којима сањаримо , које изгледају тако неважне, могуће замке у духовном рату. Можда ћемо рећи себи: „ То је мрав, отићи ће.“Али , ако одмах не одбацимо те мисли, према речима Отаца , оне мало-помало постају све јаче, све моћније и у ствари могу да нас преваре и дођу до тога да се онај мали мрав , који је пре био тако безазлен и безначајан, претвори у лава, односно у нешто што је веома опасно и готово немогуће се искоренити.Свети Исак Сирин каже да је лако изаћи на крај с ђаволом на почетку, али чим успе да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се човек избори са њим.Главно је да се трудимо да избришемо маштање, покрете душе и мисли које нам ђаво убацује. Треба их одмах ишчупати из корена. Име Исусово је оружје којим се одгоне зле мисли… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 14. децембар 2014.

Чудесан недељни дан у Грачаници – о, кад би само још био и пророчки!

Вести са Грачаничке страже:

Чудесан недељни дан у Грачаници – О, кад би само још био и пророчки!

Недеља, 14.12.2014.г… 

Прво смо се зачудили, при поласку из Ваљева, на Литургију у Грачаницу (јер је један од нас грачаничких стражара ноћио у Ваљеву како би напунио акумулаторе и батерије за преко телефоне и лап-топ преко седмице), мимо нас из супротног смера прођоше натоварени вучни возови са машинама које су уништавале простор око саме Светиње све до новембра месеца. После чусмо – да се машине, наводно, пребацују на испомоћ оспособљавања копова РЕИК Коубаре ради побољшања производње струје. Сетимо се да је и банда у РЕИКУ  недавно разорила и, наводно, насилно „преместила“ гробље у Вреоцима – да би се сад испоставио да у делу испод гробља уопште и нема угља… А, одмах после овога, чекало нас је још веће и пријатније изненађење… 

GOPR3989 GOPR4000GOPR3991Путем са стране Поћуте пришао аутобус на пар стотина метара до Грачанице – то поклоници, баш из Лазаревца, дошли своју прогоњену Светињу да посете. Неко у нашим колима, још издалека прилазећи, упита  „одакле ли је овај аутобус“… А м.н.м. Антоније рече: „И из Авганистана – може бити, али из Ваљева није сигурно“… Мала, можда и кисела, анегдота – али напуњена горком реалношћу. 

Народ побожни из Лазаревца на Литургију у „брану Ровни“ а машине са исте – у Лазаревац да санирају последице поплава!? Баш чудно. У Лазаревцу су, такође, данас приредбовали и они који у многоме изругаше и исмејаше идеале светих наших предака-ратника из Првог рата, а на ову нову Коубарску битку (јер Колубара и настаје из ове Јабланице на којој ђаво прави своју брану Ровни) – у борби на бити или не бити око Светиње Грачанице и извора Ваљева, у овом истом дану, обраћа пажњу само шака верника која је побегла од ове лицемерне приредбе. Грешка. Не – лицемерне приредбе, већ лицемерних организатора и мноштва тамошњих разнобојних саморекламера. Колубарска и све друге Свете битке се прво славе сличним добрим делима чувања Православља и националног достојанства, и само такви могу бити богоугодни приређивачи сличних народних манифестација. Овако, пошто овоме нема краја, лицемерје кад запоседне баш све полуге власти – претвори се у охолост, а она у брзу општу погибао… која нас чека, ево – пред вратима, уколико се не покајемо, Христу повратимо и на ближње саосећајније погледамо. 

После одслужене Свете Литургије, служашчи парох о. Мирослав  је, после поучне беседе, причестио половину народа (свештеник се није опоменуо народ на значај и неопходност Свете тајне исповести, тако да не знамо да ли се овај народ редовно исповеда, каје и бори против својих греха – ово и пишемо ради њих и сличних, а и да ми сами не би саучествовали у непредањској појави овој). А потом је, на захтев већине народа који је почео да прави спискове са именима за помињање, свештеник о. Мирослав за све прочитао и колено преклони молебан за здравље свих присутних… Нека би Бог дао понова овде ону исту благодат за коју се у сачуваном новинском тексту из 1927.г. каже да „народ из разних крајева Србије долази у Грачаницу код Ваљева ради добијања исцељења“!

Затим је м-нм Антоније народу у порти испричао све што се зна о овој великој Светињи, као и о свим залима која су јој причињавали и причињавају људи из свих могућих власти и опозиција последње 3. деценије. После скромног послужења за све – народ је у радости и великом благослову отишао често коментаришући да се „осећа велики мир овде“, да је „Божија задња“ и да се „надају и моле да ће Бог Грачаницу сачувати“.

Хвала ти Србијо, јер ти знаш да ова Светиња није власништво ни само једног града, ни једног премијера, нити било ког човека уопште, нити групе људи – већ једино – Божија, а ради нас свију дата нам за наше лечење и спасење а Коју су нам у аманет чувања оставили Свети претци наши. 

После разиласка верног народа – појавише се и два планинара која, баш данас, кренуше пешке из манастира Јовање, преко Грачанице, до Пустиње, та три Света манастира у истој линији на географским картама које нам на спасење сазидаше и оставише три брата Немањића… А од којих само Грачаницу ову нико не сме да напише ни на једној саобраћајној табли још од 45 – па на овамо, а нарочито у последње три деценије, а камо ли шта више да поможе. Остаје још само оно: „Да пожали- ка да би помога“!. После, пригодног упознавања са Светињом Грачаницом, и послужења у нашој стражарској шталици, ови путници-намерници наставише пречицом овом поред Светиње Грачанице према манастиру Пустињи.

ИстиноЉубље свима Вама!

Вести са Грачаничке страже: Субота, 13.12.2014.г. Мирно и Пусто.

+ + +

У време Светог поста, а после визије из житија Светих о Страшном Суду Христовом, нарочито душекорисно је подсетити се и визије из истог Житија – Светог Василија Новог – о томе, шта бива са душама које се нису искрено исповедале и кајале за своје грехе. Ово страшно и отрежњујуће виђење које се десило на молитве Светог Василија – не би ни један православац смео непрочитати и, потом, пред очима стално подсећати се те главне животне реалности – И сверадосне вечне Христове сладости, али, И вечне пропасти немарних, гордих и самољубивих и неверника и формалних, спољашњих, назови – „верника“…

Из житија Светог Василија Новог – јављање упокојене блажене Теодоре:

 

1yjn1_put20083398ki4

Пут, неискрено исповеђене,

душе после смрти

… У то време гореспоменута блажена Теодора, која много послужи преподобном Василију, пошто прими монашки чин, престави се ка Господу (види под 30. децембром). То ожалости све који имађаху духовну љубав према светом старцу, пошто им је она била посредница код њега. А она, кротка и милостива, христољубива и целомудрена, и пуна духовног знања, све посетиоце с љубављу дочекиваше, и благим речима тешаше. Но Григорије зажеле да дозна где се по престављењу свом налази преподобна Теодора, и какав јој је удео додељен у оном свету, и да ли се удостоји неке милости и радости од Бога због свог усрдног служења старцу. Размишљајући о томе, он често мољаше преподобног Василија да му каже шта је са душом преподобне Теодоре. Јер је чврсто веровао да је то познато угоднику Божјем Василију. И пошто често и свесрдно мољаше о томе светога старца, старац најзад, не желећи да ожалости свог духовног сина, помоли се за њега Господу, да му открије шта је с Теодором. И те ноћи док је спавао, Григорије виде у сну блажену Теодору у светлој обитељи, спремљеној од Бога за преподобног Василија, која је блистала небеском славом и била препуна неисказаних блага. У тој обитељи преподобна Теодора би настањена молитвама угодника Божјег, јер му много година послужи усрдно и трудољубиво у овом свету, па се светим молитвама његовим удостоји да у његовој обитељи живи благословеним животом. Видевши блажену Теодору, Григорије се обрадова, и утеши се њеном дугом беседом као на јави. Он је упита, како се разлучи од тела, како преживе муку смртну, шта на смртном часу виде, и како прође мимо духова у ваздуху. А она му стаде казивати овако:

Чедо Григорије, о страшној ствари ме питаш; ужасно је и сетити се ње, јер видех лица која никад нисам била видела, и чух речи које никад нисам била чула. И шта да кажем? Због дела мојих сретоше ме тада опасности и страхоте, каквима се нисам надала, али молитвама и помоћу нашег заједничког оца преподобног Василија све то постаде лако. Како да ти изразим чедо, телесне патње, страхоту и муку које сналазе онога који умире? Јер као кад би ко наг упао у велики огањ, па горео и топио се и у пепео се обратио, тако самртне муке и горки час разлучења руше човека. Заиста је смрт страшна грешницима као што сам ја, јер и ја чињах грехе, а за праведна дела не знам. Када се дакле мој живот приближи крају, и настаде час разлучења од тела, ја видех где око одра мог стоји мноштво ђавола. Лица им беху црна као угаљ и катран, очи као жеравице, а поглед тако страшан као и сам пакао огњени. И они стадоше грајати и пометњу стварати: једни рикаху као марва и зверови, други лајаху као пси, трећи завијаху као вуци, четврти гроктаху као свиње, и сви бесно гледаху у мене, прећаху ми, наваљиваху на мене шкргућући зубима, жељни да ме одмах прогутају. И спремаху хартије као очекујући долазак неког судије, и отвараху књиге у којима беху описана сва моја зла дела. Тада убога душа моја беше у великом страху и трепету. И мало ми беху самртне муке, него ми и тај грозни призор страшних и опаких ђавола беше као друга свестрашна смрт. Одвраћах очи тамо амо, да не гледам њихова страшна лица, нити им глас чујем, али их не могох избећи, јер их безброј њих видех свуда како се деру и вичу, и не беше никога да ми помогне. У таквој невољи, сва изнемогла, ја угледах где ми долазе два светлоносна Анђела Божја у облику дивних младића, чију је лепоту немогуће исказати. Лица им беху веома светла, очи – пуне љубави, коса на глави као снег бела са златастим преливањем, одећа им беше као муња, златним појасима беху крстолико опасани преко груди. Приближивши се моме одру, они стадоше с моје десне стране, тихо разговарајући нешто мећу собом. Кад их видех, срце ми се обрадова, и ја весело гледах у њих. А они црни ђаволи, видевши их уздрхташе, и одступише подаље. И један светлоносни младић с јарошћу им довикну: O бестидни, проклети, мрачни и злобни непријатељи рода људског! зашто свагда ви први дотрчите код оних који умиру и, надајући дреку, плашите и смућујете сваку душу која се разлучује од тела? Али, немојте се много радовати, јер овде нећете наћи ништа, пошто је са овом душом Божје милосрђе, и нема вам у њој удела ни места.

Кад то Анђео рече, одмах се демони ускомешаше, надајући силну дреку и вику. И стадоше износити зла дела моја од младости учињена, и говораху: Ништа у њој немамо, је ли? А ови греси чији су? Не учини ли она те и те грехе? – Тако вичући они очекиваху смрт. И гле, смрт наиђе ричући као лав, веома страшна по изгледу, некако је личила на човека, али није имала меса на телу, сва је била састављена од голих костију људских. А носила је разноврсна оруђа за мучења: мачеве, стреле, копља, косе, српове, остане, тестере, секире, тесле, чекиће, удице, и нека друга непозната оруђа. Угледавши то, јадна душа моја уздрхта од страха. А свети Анђели рекоше смрти: Шта оклеваш? Разреши ову душу од тела, разреши је брзо и кротко, јер нема велике терете греховне. – И она ми одмах приђе: узе мали чекић и стаде ми одсецати најпре ноге, потом руке, па онда ми другим оруђима одузе све остале делове тела. И ја не имађах руке ни ноге, и цело ми се тело умртви, те не могох више да се покренем. Затим узе теслу и одсече ми главу, те више не могох покренути главу, јер ми постаде туђа. После свега тога она направи у чаши неку течност, принесе ми је устима и натера ме да је попијем. Но тај напитак беше тако горак, да се душа моја сва устресе, и искочи из тела као силом истргнута. И одмах је светлоносни Анђели узеше на своје руке. И осврнувши се назад ја видех тело моје где лежи мртво, неосетљиво и непомично. Као кад неко свуче своје одело и баци га, па гледа на њега, тако и ја гледах на своје тело као на одело које сам свукла. И чуђах се веома.

Док су ме свети Анђели држали, опколише нас многи ђаволи, вичући: Та душа има мноштва грехова, она мора да нам одговара! – И показиваху моје грехе. А свети Анђели стадоше тражити моја добра дела, и нађоше, колико сам благодаћу Господњом била учинила. И скупише сва добра што сам била учинила: милостињу што сам уделила убогима, или сам гладнога нахранила, или жеднога напојила, или голога оденула, или странца у дом примила и угостила, или светима послужила, или болесника посетила, или сужње у тамници обишла и помогла им; или кад сам с усрђем у цркву отишла и са умилењем и сузама се молила, или сам пажљиво слушала црквене молитве и песме, или сам донела цркви тамјан и свеће или неки други поклон, или сам јелеј сипала у кандила пред светим иконама, или сам иконе побожно целивала; или што сам постила среду и петак и све свете постове, и колико сам метанија направила и ноћна бдења одржала, и када сам од срца уздахнула к Богу, и када сам плакала због грехова својих, и када сам исповедала Богу пред духовним оцем грехе своје и искрено се за њих кајала и испаштала; или што сам добро учинила ближњем, и што се нисам наљутила на непријатеља, и што сам отрпела неку увреду и злостављање, и што нисам злопамтила, и што сам за зло добрим узвраћала, и што сам се понизила, и што сам над туђом бедом уздахнула и сажалила се, и што сам саосетила патницима, и што сам утешила плачнога, и што сам коме помогла, и што сам некоме у добром делу припомогла, и што сам неког од зла одвратила, и што очи своје окренух од таштине, и што језик свој уздржах од заклетве, лажи, клевете и празнословља; и сва друга моја, чак и најмања добра дела, свети Анђели сабираху, и спремаху се да их ставе на теразије насупрот мојим злим делима. А ђаволи, видећи то, шкргутаху на мене зубима, јер су желели да ме одмах дограбе из руку анђелских и одвуку на дно пакла.

У то време тамо се неочекивано појави преподобни отац наш Василије, и рече светим Анђелима: Господо моја, ова ми је душа много послужила у старости мојој. Стога се за њу молих Богу, и Он ми је подари. – Рекавши то, он извуче из својих недара црвену кесу пуну, и даде је светим Анђелима говорећи: Када будете пролазили ваздушна митарства, и зли дуси стану истјазавати ову душу, ви је откупљујте овим од њених дугова. Јер благодаћу Божјом ја сам богат. Својим знојем и трудом сабрао сам велико благо, и ову кесу поклањам овој души која ми је послужила. – Пошто то рече, он оде. А зли дуси, видевши то, беху у недоумици. Затим ударише у кукњаву, и посташе невидљиви. Утом опет дође угодник Божји Василије, доневши са собом много судова пуних чистог јелеја и скупоценог мира. И отварајући један за другим он их изливаше на мене, и ја се испуних духовног миомира, и осетих како се промених и постадох веома светла. Тада преподобни опет рече светим Анђелима: Господо моја, када све што треба свршите овој души, онда је одведите у дом који ми је од Бога уготовљен да тамо живи. – Рекавши то, он постаде невидљив. А свети Анђели ме узеше, и иђасмо по ваздуху на Исток.

Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства[14]. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, и ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другоме митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавање завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути и свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Затим стигосмо до митарства које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати. и туђем се греху потсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својим ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме потсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

И дођосмо до митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмевајући грешне душе које довођаху на њихаво митарство. Ови духовни нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, – и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша по пила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала. А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

Путујући тако, свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божјег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божји? Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божјег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски богаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех; они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе своје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводи у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога, и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослободити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, прођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарство за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамошњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плате радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

Исто тако и следеће митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свима тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.

На сличан начин прођосмо и митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио о њих, колико пута и у чему. Уопште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, и ми одосмо даље радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазавају оне који у срцу свом држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар[15]. Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према неријатељима својим била незлобива и волела их колико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.

А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује, те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи по целоме свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, уколико им сила Божја допушта да је муче, све док та душа молитвама Цркве и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог доласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници незнабожни идолопоклоници, и Сарацени[16], и сви туђи Богу, овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

Док смо одатле ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скривајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божјим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.

Тако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и изобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. – И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскврнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскврњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу саблазни и поганштина, и сви су људи сластољубиви и блудољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде пропадају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство за јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, отступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата. Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездану пакла, где никад милост доживети неће. Но ми, благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.

Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божјим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ни једноме човеку на земљи у срце не дође, – таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божје милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија.

И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотворним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.

Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. – И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мука! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.

Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен за тебе. – И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела[17].

Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну у виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.

Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и расмотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.

Чувши то од преподобнога, Григорије познаде да његов сан није био привиђење већ Божје откривење њему, измољено од Бога молитвама преподобнога. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно…

Из житија Светог Василија Новог

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 12. децембар 2014.

О СТРАШНОМ СУДУ – ПРАВОСЛАВНА ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА

Вести са Грачаничке страже: Петак, 12.12.2014.г. Мирно и Пусто.

+ + +

У временима смутним када су се многи предстојници Православне Цркве смутили некаквим „полуистинама“ јеврејске, католичке и осталих лажних религија, неопходно нам је у свему потсећати се и држати свега онога што су учили Светитељи наши а што се јасно огледа у овој визији преподобног монаха Григорија ученика Светог Василија Новог који му је од Господа и измолио ову људима спасоносну и отрежњујућу визију. Наравно, оним људима којима ниво гордости и сујете допушта да „имају уши да чују“…

ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА : 

О СТРАШНОМ СУДУ

С НЕБА ШАЉЕШ СУД, ЗЕМЉА СЕ ПРЕПАДА И МУЧИ (пс. 75, 8)

 

… „Јевреји и Агарјани су слушали како анђели славе заједно са Богом Оцем и Господа нашега Исуса Христа, па почеше плакати и јаукати говорећи: о, тешко нама! Ми Њега (Христа) не очекивасмо, али Он дође… На идолопоклоницима пак и јеретицима, и свима невернима, видео се само страх и стид, и ужас помрачених лица. Појава Крста им је била опомена да ће Христос свима судити, зато су клонули духом и застидели се“ …  

Поднаслови су: Искушење преподобног ГригоријаЈевреји под ЗакономИдолопоклонство ЈеврејскоНекрштени и крштениПојава КрстаДолазак ХристаНаграда праведника и казна грешникаЛепоте Царства БожјегНаграђивање праведника и увођење у ГрадПрви који су Богу служилиИзливање гњева ГосподњегСуд над хришћанским јеретицимаО иконоборцима ;О Јеврејима који су распели ХристаСудбина хришћанског мучитељаОвде је крај Суду БожјемЗатим се показа Храм БожјиО искању светих од ГосподаО премудрих судова Твојих Христе и велике славе ТвојеГоспод разговара с ГригоријемГригорије одговара ГосподуПрочитај више…

Вести са Грачаничке страже:

GOPR3977Четвртак, 11.12.2014.г.  Мирно и пусто сваким даном сем недеље у немањићкој Светињи Грачаници. Стражу смо појачали са кученцетом који је мало храбрији од Грачаничких стражара…

+++

Уводни коментар ИстиноЉубља:

Браћа Бугари су, данас, пример како се брани вера Православна. Пре свега, питамо се: Где је верни народ да данима и годинама стоји и опомиње испред реформаторске и самовољне београдске патријаршије?!

Основне податке ове информације смо преузели са сајта Православље Живот Вечни, али пошто се са начином њиховог извештавања у овој ствари не слажемо у потпуности, направили смо наш ИстиноЉубив осврт…

Бугарски патријарх је мање грешио, па је тако и показао и већу разумност у овом молитвеном протесту народа против најављене хиротоније за бугарског епископа – темплара Дионисија, што би била велика хула на поредак и учење Цркве, а што смо ми у Србији својим ћутањем допустили да се развије до неслућених размера! ПЖВ, испод једне од слика, каже: „Појање пред патријаршијом. Тако је некада било и у Београду, али у Београдској Патријаршији нико није чуо народ.“ (!?)

Па, добро браћо, зашто нисте наставили да појете пред патријаршијом до победе, зашто смо препустили руковођење Црквом људима недостојним, самовољним и модернистичким… Ко нам је крив зашто се код нас није десио Благослов као у Бугарској. Они који су узурпирали београдску патријаршију – много воле да их оставимо на миру и да им не протестујемо под прозором. После четири и по године молитвених вапаја за очување србског Православља, и даље се браћо поје пред патријаршијом, само то је, за разлику од Бугарске, мала групица најистрајнијих, и то без иједног свештеног лица. Али, и та мала групица је велики позив за освећење и следовање бугарским православцима, не толико позив за освећење онима у патријаршији – колико онима који су презрели овај неугодни а обавезујући вид православне борбе. Јер није патријаршија београдска власништво људи који су је узурпирали а не следују учење вере и побожности Православне. Зато што смо допустили да са Предањем Цркве у патријаршији раде шта хоће, одговорни смо сви ми који смо некада кампањски сведочили под њиним прозорима – па одустали, и кренули на собну варијанту исповедања вере.

И, наравно, сваке прве суботе у месецу и даље трају молитвена сведочења за обуставу урушавања србске Цркве, од 12-14. часова… и није нас срамота што нас је сада само око петнаестак, јер мир савести је оно што нас овде привлачи последње 4,5 године, мир савести који происходи из тога да нисмо реформисали Цркву а нисмо ни саучествовали са онима који то јавно чине. 

+++

Десетине хришћана на молитви против хиротоније за епископа осведоченог секташа-темплара

 4e49837c2a6af4e8d53245d23769b761

Патријарх Неофит излази пред народ да саопшти да је повукао свој предлог и да је Синод поништио предлог да темплар Дионисије постане епископ

Тријумф Православља у Бугарској

Свештеник Владимир Дојчев, учесник протеста испред патријаршије:

Данашњи дан је доказао колико је велико милосрђе Владике Христа према нама и колико је силно заступништво Пресвете Богородице и Њене мајке свете Ане пред Њим. Такође, и то, да у нашој земљи заиста постоји црквени народ, који воли Бога, Православну Веру и саосећајан је са ближњим. Поносим се сваким посебно, са којима смо певали тропаре на зими, а исто и онима, који су молитвено били с нама и предстојали пред Господом у заштити чистоте Вере. Данашњи дан је доказао, такође, да је потребно сасвим мало, да би те волели верујући. Има дана, који су велики као године. Слава Теби Боже!

Прочитај више…

Вести са Грачаничке страже:

S6304494Среда, 10.12.2014.г. Мирно је. Снег је пао мало повише нас… набавили смо и једну куцу. Хвала Богу, само да потраје овако што дуже…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

ПАТРИЈАРШИЈСКА ПОСЛАНИЦА из 1895.г. (Повод: Заштита Светог Православља од јереси католичке)

Увод – Радоман Светковић: УТВРЂЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ПАПИЗМА 

        Увод: На основу многих светоотачких цитата у вези са римокатоличким заблудама којих смо се, слава Богу, подсетили ових дана, потврђујемо са свима православнима свих времена да је наша вера – вера Цркве ранохришћанске заједнице, Цркве Једне, Свете, Саборне и Апостолске, а да је римокатолицизам –  јерес.

За ово можемо захвалити и нашим православним прецима који су кроз векове и векове неодступно стајали на бранику вере, на становишту да треба дати „све за Христа, а Христа низашта“. Док су и народ и јерархија за своју свету веру давали и животе Господ је давао и мудре и у вери утврђене богослове који су умели излагати православне догмате и са јеретицима полемисати. Но, никако не у смислу данашњих „дијалога, контаката и сусрета“, када се због лажне љубави, а уствари тек површне учтивости „дипломатише“, а вера издаје… Прочитај више…

Вести са Грачаничке страже: Уторак, 9.12.2014.г. Мирно и пусто…

+++

ПРАВОСЛАВНО РАЗОБЛИЧЕЊЕ ПАТРИЈАРХУ ВАРТОЛОМЕЈА ЗА НОВО УЧЕЊЕ О „ПОДЕЉЕНОЈ ЦРКВИ“… 

ПРОГЛАС И ПЕТИЦИЈА  – САБОРА СВЕШТЕНИКА И МОНАХА поводом унијатских саблазни које је патријарх начинио у сусрету са папом у Јерусалиму. Међутим, како ово опомињуће Светоотачко упозорење није наишло на отворене уши патријарха Вартоломеја, већ је исти наставио скрнавним делима са папом и на минулој прослави Светог апостола Андреја у Цариграду, морамо православну пажњу и исповедање држати на великом опрезу, нарочито данас када се Православна Црква разбија баш од стране главних предстојника Њених. 

”НОВА ЕКЛИСИОЛОГИЈА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА”

ВЕЋЕ ЛИЦЕМЕРЈЕ И ПОТКОПАВАЊЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОД ОВОГ сАТАНА – ЈОШ ОД ВРЕМЕНА СВОГ (ОТ)ПАДА ОД БОГА – НИЈЕ ПРИРЕДИО

Бестидно подметање и спровођење 

анти-Црквеног учења

од стране патријарха Вартоломеја !?

(Текст објављен са позивом на потписивање. Већ га потписало шест грчких Архијереја и мноштво монаштва, свештенства и  народа)… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 8. децембар 2014.

У ГРЧКОЈ СУ ОБРЕТЕНЕ МОШТИ МУЧЕНИКА, КОЈЕ МИОМИРИШУ КАО У СТАРА ВРЕМЕНА

Вести са Грачаничке страже:

Понедељак, 8.12.2014.г… Код Грачанице мирно. На брани Ровни радови за ову годину окончани, али, низводно од бране и даље граде цевоводе ка Ваљеву и даље… што сведочи да ови масонски посленици неће одустати од свог погубног плана званог „ровни“… Али, речено је у Светом Писму, а у народу искуствено доживљено, и ово: Господња је земља и све што је на њој, као и: Човек снује али Бог одлучује. Наравно, ово су древне народне поуке које ове ненародне власти данашње Србије и даље се опиру схватити… А време се ближи истећи.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++ 

У ГРЧКОЈ СУ ОБРЕТЕНЕ МОШТИ МУЧЕНИКА,

…КОЈЕ МИОМИРИШУ КАО У СТАРА ВРЕМЕНА

Касторија, 2.12.2014.г. У току  вечерњег богослужења у село Хилиодендро (Касторијска митрополија) пренете су мошти мало познатог мученика, свештеника Василија Карапаликиса, који је примио мученичку смрт 1902. године од метка и секире, којима су му Турци-муслимани смрскали главу.

Свештеник је био веома познат по својој побожности, поштовали су га чак и муслимани. Међутим, завист према тако светом животу изазвала је јарост Турака-освајача који су га убили… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 7. децембар 2014.

O томе колика је тежина опростивих сагрешења – Свети Никодим Светогорац

Вести са Грачаничке страже:

Недеља, 7.12.2014.г… Четрдесетак људи на Светој Литургији…

S6304484 S6304490 доста причесника који се нису били причестили на Ваведење. У односу на раније године – мање народа, али у сходно садашњим грачаничким искушењима (нпр, лошим, али проходним, прилазним путевима…) и устаљеним народним немарима за оно духовно у нама- и оволико није мало. Јер духовно стање има то правило да човек или духовно напредује или пропада, нема ништа треће, не може се одржавати на истом нивоу и у истом стању непромењено, и то, како са појединцем – тако и са народом.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Никодим Светогорац:

agios-nikodimos-1

O томе колика је тежина опростивих сагрешења

Размишљај и расуђуј брате, о томе колика је тежина оних сагрешења која ти називаш опростивим и малим, то јест оних која нису смртна, а поготово размисли о томе да их ти не чиниш из непажње и несвесно, као ни због немарности и слабости воље, него намерно и свесно, са пуним знањем и смишљено, од све воље и жеље. А пре свега сам у себи расуди о тежини таквих сагрешења, јер премда се за неко опростиво сагрешење каже да је лако и мало, оно ипак у ствари није лако и мало када се о њему размишља издвојено и посебно, него само у поређењу са смртним грехом. Као што се, на пример, за неко језеро каже да је мало кад се пореди са морем, али када га посматрамо само по себи, онда није мало јер садржи много воде, тако исто и опростиви грех пред смртним изгледа мали, али је он сам по себи зло тако велико да од њега нема већег зла сем смртног греха. Будући да су и мали и велики грех једнако преступи божанског закона, а сагласно Јовановим речима: Сваки који чини грех и безакоње чини; а грех јесте безакоње (1 Јн 3,4), као и речима брата Господњег Јакова, онај који се држи целог закона, а погреши само у једном, крши цео закон: Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све(Јк 2,10). Како је, дакле, могуће, драги мој брате, да заиста верујеш и сматраш да су лагана и мала твоја уобичајена сагрешења? Да ли заиста мислиш да је ситница то што говориш лажи и огрешујеш се о неког другог? Да ли мислиш да су ситнице то што се често љутиш, то што без побожности стојиш у цркви, то што завидиш и тугујеш због добра свог ближњега, то што празнословиш, што се играш, што се смејеш, што задиркујеш неког да би се други смејали, што се преједаш, што се китиш и тако даље? Како можеш све то да називаш ситницама, када би, ако мало боље размислиш о њиховом злу, умро од страха?…
Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 6. децембар 2014.

Црква Христова – Свети Амвросије Медиолански

Вести са Грачаничке страже:

Субота, 6.12.2014… Код Грачанице непромењено, безљудно – мирно…

Ипак, данас је нас десетак стигло одржати и скуп испред београдске Паријаршије (како ју је и сам авва Јустин својевремено називао), тај, четири године непрестајући, моливени вапај за очување србског Православља неокрњеним и неоскврњеним од разноразних јереси и реформи које се дрско намећу или подмећу Цркви народа Божијег… савесно чинећи по својим моћима и желећи добре и честите будуће дане ове наше, сада клонуле, Србијице драге…

IMG_0582 IMG_0584

У Цркви србској сви смо, мање или веће, слуге – а домаћини су Господ Бог и Његов апостол Свети Сава. Зато, сви, у страху Божијем, да чувамо оно што су нам Светитељи од Бога предали и да опомињемо оне који тај Свети поредак и Веру својим немирима и самовољама нарушавају…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Амвросије Медиолански:

Црква Христова

…Након што је створио човека, по Мојсијевим речима, Бог је створио и жену: „И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро и мјесто попуни месом. И Господ Бог створи жену од ребра које узе Адаму“.

Тај ме поступак Божији нагони на размишљање нечему вишем од онога што је ту речено. Апостол притиче у помоћ мојим мисленим трагањима и недовољно ми разумљиве речи: кост од мојих кости и тијело од мојега тијела или: Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човијека открива у Духу Божијем, говорећи: Тајна је ово велика. Каква тајна? Биће двоје једно тијело и Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју и прилијепиће се к жени својој и још: јер смо удови тијела његова, од меса његова и од костију његових.

Ко је тај човек, ради којега жена оставља родитеље своје?

Та која напушта родитеље јесте Црква, сабрана од народа незнабожачких, Црква на којој се испунила пророчка реч: заборави народ свој и дом оца својега. Ко је тај човек, ако не Онај о Коме је говорио Јован Крститељ: За мном долази човјек који преда мном би јер прије мене беше… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 5. децембар 2014.

О ПОСТУ – Свети Василије Велики

Вести са Грачаничке страже:

Петак, 5.12.2014… Код Грачанице мирно, што се тиче бране Ровни. Пошто смо обезбедили суво и топло преноћиште од наше шталице, напокон је дошло време да уклонимо наш шатор који смо користили од почетка јула до краја септембра. 

PC050001 PC050008PC050003Ново-придошли стражар, брат Зоран из Метохије, био је рад да припомогне на уклањању нашег, од влаге, местимично иструлелог шатора.

Ако се ништа значајно не деси, већ у марту очекујемо завршне нападе бране Ровни на манастирски комплекс. То се види и по томе што нису евакуисали све машине из свог кампа, као предходних година, што значи да рачунају на сигурни наставак радова у марту, или већ крајем фебруара. Међутим, са обзиром на величину Светиње Грачанице, са обзиром на умножавање греха свег човечанства, рекло би се да је близу и почетак прорицаног великог рата у свету. Сетимо се само да су наши претци, услед греха великога, за казну предати у власт преких и крволочних незнабожаца – Турака, а не под власт лукавих јеретика-католика – Латина. А сада када је издаја вере досегла саме предстојнике Цркве, и када васељенски патријарх служи заједно са јеретиком римским папом, Вартоломеј и Фрања недавно у Цариграду, изгледа да нас само општа нвоља може извадити из чељусти римске змије, наравно, чим се свенародно покајемо ми православ за богоодступништво, богозаборав… а нека пророштва и кажу да ће велики рат почети тако што ће ЕУ нахушкати Турке на Грке…

IMG_4626

Данас смо били и на 40-дневном парастосу нашој драгој сестри Мири која 2011. давала целу себе у нашим настојањима да се безбожни и рушилачки радови на Грачаниви од стране археолога плаћених од бране Ровни. (Сестра Мира одмах из брата Јоце у Литији на прилазном путу Светињи Грачаници, септембар 2011.) Бог да душу прости нашем драгом Мирчету…

ИстиноЉубље свима Вама!

Свети Василије Велики

О ПОСТУ

Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана. Примите пост са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Болесници примите мајку здравља. Здрави – осигурање вашег здравља. Упитајте лекаре, и рећи ће вам како ништа није толико сумњиво и несигурно као здравље. Због тога савесни помоћу поста настоје да сачувају своје здравље и да се избаве од разрушавајуће тежине угојености тела.

Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, с друге стране, целог живота свога мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 4. децембар 2014.

Неприметни свештеник – духовна прича

Вести са Грачаничке страже:

Свето Ваведење Богомајке у Грачаници…

Прва недеља Божићног поста, Ваведење Пресвете Богородице, дан дочекиван молитвено-посном припремом за Свето Причешће… некада је и порта била претесна за причеснике, а данас је била не баш потпуно напуњена Црква Грачаница. надамо се да су се остали парохијани спремали за причешће у долазећу недељу…

PC040001 PC040005PC040003Двоструко више жена него људи, а после Светог Причешћа, не дочекавши крај службе која потом следи, многи су похрлили кућама по традиционалној навици за коју их још нико не поучава и опомиње…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Духовна прича коју би сви Православци желели што чешће и на делу да виђамо и примењујемо…

Неприметни свештеник

Једва је добио диплому и у том периоду једва завршио школу. Млади Јефтимије је свакога дана пуна два сата путовао до најближег града. Од малих ногу је волео Бога и Цркву и због тога је свом дубоко верујућем деди са задовољством као појац помагао у олтару. На тај начин је упознао поредак у Цркви и псалмопојање. Када је деда прешао у други свет Јефтимије остаде једини појац у малој сеоској парохији, све док се није сусрео са обласним Епископом. У то време Јефтимије је већ био довољно зрео млад човек и диван домаћин породице са троје деце. Када је парохијски свештеник због старости и болести отишао у пензију, парохијани почеше да моле Епископа да им постави новог свештеника.

- „А кога предлажете на то место?“ – упита Епископ парохијане.
- Нашег псалмопојца!“, – готово сви у глас рекоше.

Тако, под притиском сељана, а захваљујући упорности Епископа, без обзира на противљење Јефтимија који је себе сматрао недостојним и непогодним за такву велику службу, он убрзо би рукоположен у чин парохијског свештеника на радост целог села. Од тога дана он већ поче савесно да обавља свештеничке обавезе… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 3. децембар 2014.

Подвижник и лопов – из рукописа древних египатских подвижника

 

Вести са Грачаничке страже:

Среда,3.12.2014.г… Уочи Светог Ваведења Пресвете Богородице, у Грачаници мирно. Дошао нам је на стражу поново брат Зоран из Сувог Дола са Косова и Метохије,таман да нам додатно увелича радост великог празника.

 

Богомајком – срећан празник свима!

Сутра ће, обичним данима, пуста Грачаница опет проврети животом придошлих многих причасника Телом и Крвљу Господа Христоса – Спаса нашега…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Египатских Отаца рукопис:

Подвижник и лопов

Био један стари подвижник и испосник, који је свој испоснички живот водио у пустињи готово 70 година у посту, бдењу и чедности. Иако се толико година трудио за Бога никада се није сматрао достојним да доживи визију или откровење од Господа. Размишљајући о овоме и носећи то на уму он помисли, „Можда мој подвижнички живот није Богу угодан из неког разлога који ја не знам, а мој труд није прихватљив, па из тог разлога нисам достојан да добијем откровење или да видим неку тајну.“

Размишљајући о овим стварима старац поче тражити и преклињати Господа још више, молећи се и говорећи, „Господе, ако ти је моје подвижништво угодно и ако прихваташ моја дјела, ја – грешан и недостојан – молим те, допусти ми само кап својих дарова како бих могао научити из чудесне појаве да си чуо моју молитву, и да тако охрабрен и просвијетљен могу наставити живјети свој подвижнички живот.“ Док се свети старац молио и тражио ове ствари, чуо је глас Божији који му се обраћа, „Ако тражиш да видиш Моју славу, иди дубоко у пустињу и биће ти тајна откривена.“… Прочитај више…

Објављено од стране: ИстиноЉубље | 2. децембар 2014.

ОТЕРАЈТЕ ЂАВОЛА СТРПЉЕЊЕМ И БЛАГОШЋУ – СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА:

ОТЕРАЈТЕ ЂАВОЛА СТРПЉЕЊЕМ И БЛАГОШЋУ

Бог увек помаже. Он увек долази на време, али је потребно стрпљење. Дођите моја добра и љубљена сестро. Дођите и ја ћу одагнати Вашу тугу поново. Дођите и ми ћемо хвалити Бога слатким гласом нашег срца, песмом испеваном уснама нашим, речима које одзвањају дубоко у нама: ”Благосиљај Господа, о душо моја, и нека све што је у мени хвали Његово свето име.”

Видите ли колико Господ љуби нас? Видите ли колико смо срећни, ми незахвалници једни, за све што нам даје Његова доброта свакога дана?

Али време праве жетве тек нас чека: благословен је дан када ћемо оставити све овде и отпутовати у нашу другу домовину – ону праву – у благословени живот, сигурну радост, тамо где ће свако од нас добити део који му је племенити, најслађи Исус наш припремио.

О радости! О благодарности! О љубави! Господ нас чисти од сваке нечистоте, даје нам почасти, обогаћује нас највећим богатствима! Тамо, моја златна сестро, не постоје лукави људи да нас обмањују. Завист и љубомора ће нестати. Тамо неће бити страсти. Они који их имају остаће на другој страни. Али, о слатки љубљени Христе, какво добро видиш ти у нама да желиш да нас поведеш твојим Божанским путем?… Прочитај више…

Older Posts »

Категорије