! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

!!!  Услед ургентности збивања око блиског покушаја скрнављења и рушења немањићког манастира Грачанице код Ваљева преклињемо Вас, сва у Христу драга браћо, да адресу овог новооснованог сајта www.istinoljublje.com  који се нажалост формира са многогодишњим закашњењем, проследите свим својим пријатељима и познаницима, и уопште свуда где Вам се у свакодневном животу укаже могућност контакта са православно-родољубиво свесним Србима чија нам је молитвена и физичка помоћ моментално неопходна  !!!

Апел Православног братства „ИстиноЉубље“

            „Помолимо се и помозимо Грачаници,

                да не би потонули заједно са Њом“

(!!!)Ургентно(!!!) :

Заблудели рушитељи Немањићког манастира, Свете Грачанице код Ваљева, ових дана нарочито прете  са отпочињањем додатног безаконог злочина скрнављења и прекопавања Свете Цркве. Чин смераног скрнављења, авај, није свима јасан и очигледан, већ је лукаво прикривен под видом истраживачких радова „Завода за заштиту споменика Ваљево“. Завод из Ваљева је, нажалост, у ствари, само продужена рука, аферама већ одавно озлоглашеног, предузећа ЈП „Колубара-Ровни“, које се лажно представља и као сам „власник“(!) Свете Цркве Грачанице, и које упорно, годинама, тежи било како изнаћи повод отпочињања пројекта рушења Светог Храма, као главног видљивог сведока њиховог безакоња и безбожности.

„Изуј обућу са ногу својих, јер Место на коме стојиш је света земља“ говори Господ Мојсију у Светом Писму. На светим местима су некада наши побожни праоци зидали Цркве, на местима где су се чудеса дешавала, тамо где је била Воља Божија, те су у вери и радости знојем и прилозима сами верни Православци зидали тамо храмове у славу Божију, а не као данас, „Цркве зиђу да их виде људи“, где се коме свиди, и каквих се год прилога докопа. Место је Свето чудесима пројављено, ту се народ окупљао на благодатну молитву, па је потом подизао кров над главом да временски услови не би утицали на молитвену пажњу и обављање Светих Тајни. Место темеља је Свето, па је од Њега Свето и све што се над њиме изида и украси у Славу Божију.

Друге вере светост благодатну не познају те стога своје верске зграде премештају према потребама практичнијих урбанистичких планова, а код Православних је, назови „премештање“ видљиве Светиње, уистини њено рушење и скрнављење којег се ни древни непријатељи Православља, све до ових домаћих масона и тајкуна, нису сетили. Наиме, непријатељи су нам досад рушили Светиње, али су нам остављали трагове темеља да би знали где је Свето Божије Место на коме ће га верници у погодно време наново подићи у Славу Божију, и Његове Свете Воље на том Месту. А овамо, под видом премештања и спасавања Светиње, лукаво се крије њено крајње затирање.

Наше  јесте пред Богом, браћо Православна, спречити скрнављење истраживањем ради рушења или, другим речиме,  свелукавог „латино“-премештања. То би био конкретан исказ наше драге воље и љубави према Светињи, тј. лични показ да нам је Господња Воља драга и неопходна. А сва остала прекомерна насиља непријатељска- су у Господњој власти и моћи да их спречи, али у мери наше заинтересованости и драге воље да Га желимо и следимо. Оно, што се тиче земаљских моћника, и њихових капитално-безбожних пројеката, спровођених данас под војном и полицијском чизмом, то спречити, није у нашој власти. Али, јесте у нашој власти спречити физичко рушење Светиње, и показати конкретно неслагање са свиме што, превазилази наше моћи за спречити, а што, притајено или отворено, хули на Истину и Благочешће. При свему овоме увек се подразумева да са покајном надом постојано ишчекујемо пресудну помоћ једино од Господа. Наиме, верујмо и докажимо Веру своју пред Господом да стварно волимо и желимо ову Његову велику Светињу Западне Србије, па онда, са правом, са већом надом и ишчекујмо ону помоћ Господњу, коју Он нештедимице излива онима који је уистину и желе свим срцем, и делима исповедања Вере јавно сведоче, тако уистину вапијући ка Њему.

„Завод за заштиту споменика Ваљева“, који нити има валидан пројекат, а ни образложење који је циљ радова које упорно теже насилу остварити, Завод који није упошљен, нити има благослов надлежног Архијереја, мора јавно да разоткрије ко му је то, у ствари, послодавац у овом скрнавном неделу.

Светиња је Божија, а поверена је СПЦ на чување, али ни СПЦ Сама није њен власник, а овде, о, богохуљења ли и преваре, некаква тајкунска ЈП „Колубара“ се понаша као власник Светиње Божије, а своје безбожне, рушилачке нагоне прикрива иза, наводних, истраживања Завода. ЈП „Колубара“, нажалост,  себе сматра власником под изговором безаконог уговора који је склопила са бившим еп. шабачко-ваљевским Лаврентијем, који је, ваљда присиљен, злоупотребио свој положај епископа (епископ значи, у преводу са грчког, надзорник, онај који чува Божију Веру и видљива добра Њеног наслеђа, а по 12. канону Великог 7. Васељенског Сабора нема право власништва нити отуђивања Божијих добара за навек)… и такав издајнички акт је јадни Лаврентије потписао још у јесен 2002 г.

Епископ Милутин, надлежни чувар Вере и Светиња епархије ваљевске, посвуда јавно сведочи да никада неће потписати сагласност на то (тј. са Лаврентијевим потписаним неделом да Грачаницу преда у власништво ЈП „Колубари“), а тиме ни, посредно, самовољи закупљеног Завода, и све то у замену за новоизграђену Цркву на оближњем Бакића брду, коју они нуде у замену за Грачаницу. Њихову нову цркву епископ Милутин нити је, нити ће примити, а ни осветити, јер би то била издаја Грачанице, и пристанак на размену Светиње Верних за обичну зграду световњака.

Епископ Милутин нам је лично рекао  да је ово што чини његов максимум који може и сме учинити. Али на помен нашег конкретног предлога о идеји самоорганизовања народа у припомоћ одбрани Светиње, и у правној и физичкој сфери одбране Грачанице, епископ нам је, видно радостан услед подршке која му се предлаже, само одговорио – „да он нема ништа против, али да нас у томе јавно не може подржати“.

Другим  речима, ово поменуто је, поред свима  вернима видљивог свеблагослова  Божијег за одбрану Његове воље да Грачаница остане на Његовом Месту, додатно ипак и прећутни благослов нама од стране ваистину доброљубивог преосвећеног епископа ваљевског.

Овоме незаобилазно придодајмо и благослов бив. епископа захумско-херцеговачког, а у оно време (2002г.) администратора Жичког, г. Атанасија, који ме је, баш у време издајничког потписа против Грачанице епископа Лаврентија, благословио, и послао са речима: „Иди, Сам Бог Те благословио и руководио, шта год урадиш у заштиту  Грачанице добро је! Нека те ОН Сам руководи… Слепци једни! Еј, 250 попова у епархији шабачко-ваљевској а већ 20 година нико да подигне гласа у одбрану ове Велике Светиње, срам их било(!)“…

Е, сад, погледајте парадокса, те 2002 г. епископ  Атанасије благосиља, чак,  и шаље монаха Антонија да из епархије рашко-призренске прискочи у помоћ борби за угрожену Цркву у епархији шабачко-ваљевској, иако му се на томе тада строго супроти епископ Артемије, коме је било прече да сачува Канонски поредак Цркве него ли да његов монах спашава Цркву у другој епархији… А данас је исти оклеветани Владика Артемије оптуживан и кажњаван – без доказа, о безумља, за наводно кршење Канонског поретка.

Елем, што  се моје (долепотписане) грешности тиче, данас када се „већ виђено“ наново почело збивати, опет и опет, чекао  сам и надао се да ће ме мимоићи  чаша неопходности улагања и мог  додатног труда у овом новом, пресудном боју за физичку и информативну борбу за Грачаницу… Надали смо се да ће ђаво, и његови, временом устукнути, а ревносни епископ Милутин, и верни Цркве, узликовати у свакој наредној борби – све до коначног спасења Велике Светиње…

Али, нажалост, ево поново се чује глас који позива будне савести у труд за Господа, јер поново се рушитељи окуражише, те, као и 2002. год. (када смо их, с Богом, у бег нагнали при тадањем покушају скрнављења и рушења Свете Цркве, коју и тада, такође под видом истраживања, лукаво смераху порушити). И, ево, у славу Божију, у Грачаници се отад служила служба Божија 9 нових минулих година.

Придође нам дан, браћо, да их Господом нашим поплашимо опет, и то, верујем, на дужи рок. Да их поплашимо, не надобудношћу, претњама и халакањем, већ ношени крилима Вере наше ревношћу за рањавану Грачаницу, па макар и пешке морали похрлити, те, да тела своја подметнемо под њихове алатке и оруђа рушилачка, којима се ових дана наново подижу на замах рушења зидова Светиње, рушења Вере у Србаља… и то, опет и опет, рукама домашњих безумника.

Стога Вас преклињемо, појачајте молитве  и дела Вере, молитве за очување  Светиње Божије, и нас у њој, и дела што чешћег похођења вапијуће Грачанице. Нарочито похрлите у помоћ онда када Вас овде, на овом сајту http://www.istinoljublje.com обавестимо и позовемо у припомоћ, када настане дан напада безумника, кад Јој почну задавати ране да би је потпуно затрли, када настане дан великог српског безбожништва и безакоња, или, пак, дан торжества Вере Православља… видећемо… све зависи од нас, од наше Вере и вољног, радосног, труда нашег у служби Вере.

Из дана у дан пратићемо сва дешавања, и обавештавати Вас о времену када је Грачаници најнеопходнија помоћ, а нарочито о дану насиља Завода за „заштиту“ споменика над Немањићком нам Светињом. Дана, када смо сви ми, у Православнога Христа крштени, обавезни одазвати се на позив Свише сопственој нам Православној  савести – Светој Грачаници у одбрану од насртаја рушитељских сила.

А, до тада, с молитвеном пажњом пратећи догађаје ове, свако ко може било како припомоћи спречавању рушења, лукавог „премештања“ и потапања манастира, доласком на богослужења, мисионарским радом или прилогом, нeка се јави на мејл monahantonije@gmail.com или на телефон 064 29 345 30.

Што се новчаних прилога тиче…

Подаци за могуће приложнике:

Иван Станковић, Краља Милутина 21/А стан бр. 16; 11500 Обреновац;

бр. л.к. 006404738; мобилни тел. 065 875 45 20;

(Додатак: Да не буде забуне, рачуни нису отворени на име удружења Истинољубље само ради тога што је оно регистровано као непрофитно Православно удружење коме се не уплаћује чланарина итд., а отварање рачуна бу захтевало додатне перипетије око регистрације и администрацију за шта се нема услова. Код хришћана је некада важна била дата реч, тако је поверење међу нама у Истинољубљу, тако нека буде и сада међу свим Истинољубцима – јер од оних других који раде насупрот или сумњају никакву помоћ нити потражујемо нити би је прихватили.)

Света Марија Магдалина 2011 г.       Са ИстиноЉубље(м) на славу Божију

монах-немонах Антоније