Интелигентни Секташ Мирољуб Петровић, један од претеча Антихриста у данашњој Србији (!?) – пише монах-немонах Антоније

Вести са Грачаничке страже:

Уторак, 13.1.2015.г… Мирно и тихо у страдалној Грачаници и даље… Тако, да Бог да . да се настави и у новој години, коју Вам срећну и благословену свима Православнима желимо… а и осталима желимо што више истинољубља и смирења како би се, као разумна бића спасили оном руком Откривења Божијег коју нам је једину за спасење оставио – а Ко је Црква Православна, Једина Лађа Истине и Спасења!

+++

(Касније придодата  уводна напомена: Пошто је овај текст писан без посебне претходне припреме, морам додати и то да се уз име Мирољуба Петровића прилепила и једна нова секта, да ли са његовим руковођењем или не – не знам. То је секта Јевреја који сами себе називају „Истинско Православље“. Наводно су то неки Јевреји који су признали Христоса за месију, „САМО“ не признају Цркву, не признају Светитеље… Већ болују од јеврејске „племено изабране“ гордости, где кажу да су „само Апостоли били у праву јер су били јеврејског рода, а Светитељи познији нису јер нису били јеврејског рода“. Ти залуђеници, мисле да се „врате“ у апостолска времена па да крену испочетка како они мисле да треба – као и свака секта, и са њима нема сврхе расправљати се јер не обрађају пажњу на аргументе већ су у стању само понављати своје заблуде у недоглед, као да причају сами са собом. Кажем не знам да ли је њих Мирољуб основао, али свима њима он је темељ постојања и „апологије“ њихове верске маштарије.)

Уводни прилог Истинољубља (пише монах-немонах Антоније)

Интелигентни Секташ Мирољуб Петровић, један од претеча Антихриста у данашњој Србији (!?)

Пре него што вас упутимо на чланке сајта Борба за Веру о почетцима раскринкавања веома опасне медијске појаве зване Мирољуб Петровић, да се захвалимо свима који су покренули ову важну тему о особи која ни часа не мирује гледајући на сваки начин придобити себи и своме зловерју коју душу више, нарочито преко интернета. Кажемо – раскринкавања појаве, а све ради заустављања даљег ширења препредено скривене зле науке и даље погибије душа слушалаца, а без икакве злонамерности према заблуделом Божијем створењу Мирољубу, коме желимо све најбоље – а то је смирење пре Истином која је Богом Откривена и сачувана једино у Православној Цркви Светитеља Божијих …

Много пута хтео сам прокоментарисати разноразне, вешто замаскиране, јереси и опасна учења која је Мирољуб префињено гледао подметати својим слушаоцима, а због који су га многи лаковерни сматрали „православним – антиглобалистом“, уосталом као и оног масона Дејана Лучића. А ствар је нарочито опасна, ради се о две најинтелигентније претече Антихриста у данашњој Србији. Светитељи су рекли: Ђаво је интелигентан али није смирен и мрзи на добро и воли само себе… а све ове карактеристике добар глумац може задржати савршено скривеним од очију јавности – у себи, а притом их и лукаво дозирати и придобијати себи следбенике. Јер сваки који смирено и православно истинољубиво не верује у Бога, тај верује у себе и жели нешто од земаљских утеха , почасти и власти за себе. Но, оставимо Лучића – њему је довољна и само чињеница да је био УДБАШ и да је сада ЈЕВРЕО-МАСОН па да буде обележен пред православним стадом као лопов и разбојник (иако је прочитао неке православне поуке и пророштва, па покушава да их подметне као део сопственог свезнања и интелигенције).

Међутим, са Мирољубом је ствар закукуљенија, јер је овај дубље зашао у верску Литературу и префињеније дела у истом, Лучићевом смеру. На основу само пар Мирољубових предавања која сам се натерао одслушати – запрепастио сам се од танане лукавости и умешности која кривоверјем опија слушаоца – наравно, уколико је он имало православно неутврђен. Не залазећи у море његових детаља и реторичких бравура немајући времена а ни посебне жеље да анализирам комплетно учење и подметања Мирољубова – страх од одговорности ме једини тера да опоменем на опасну духовну превару коју сам, хвала Богу, уочио само на основу пар прегледа снимака поменутог аутора. Запажање, на основу Духа и Учења Светитеља Цркве Божије – Православне ми је следећи: Мирољуб Петровић је најумеснији претеча Антихриста у савременој србској историји, претеча – тј. онај који припрема душе за долазак нечастивог, притворно доброг, Богоотпадника који треба на кратко да постане властодржац, уједињеног у греху човечанства.

Мирољуб се, очигледно, није прво утврдио у Светом Православљу и учењима Светитеља наших, па је потом – насео на екуменистичку причу – „да су и католици црква хришћанска“, е онда је спознао сав аморал и неправду међу свештенством римо-католичким – и потом у себи пљунуо на све црквено – са прљавом водом просипајући и бебу, са прљавим католицизмом избацујући из себе и Свето Православље и све више преферирајући умишљену „изабраност“ Јевреја. Ово се лако може уочити у кратким моментима, када Мирољуба занесе сопсвено-свезнајућа пропаганда и када избаци љути јед према Цркви… То је јасно и недвосмислено учинио неколико пута у неким емисијама радио Светигоре – где су му наивни свештеници и наивни митрополит били подарили време да прича о својим интелигентним али несветим тумачењима сваког дела Библије… не у Духу Светом којим дишу једнодушно Анђели и Праведници- него уз помоћ оних других, привидно „добрих“ духова – који, чим их не гледаш, шкргућу зубима на све што је Божије. Да не причамо о другим неправославним душепогубним Мирољубовим учењима као што је „смртност душе“, обрезивање и друго… Мирољуб је отишао и корак даље, њега је опило и учење Христоубица Јевреја који су распели Господа Христоса, Једниног нашег Спаситеља, и он у свему покушава подметнути тумачење да је та јеврејска Христо-отпадничка секта и даље „богоизабран народ“ исправне вере… као по форми „судбине“ у коју верују ограничени незнабошци муслимани, једном одређени – вечито одређени (као да су словесни људи роботи па не одговарају за своје грехе – већ је само битан телесни педигре, као код паса)… Прикривено је преузео многа јеврејска учења и ставове… Заборављајући поуке Светитеља Православних – Да се не удубљује у Стари Завет нико ко се пре тога у души, ре и делу није добро утврдио у Новом Завету Господа Христоса! Јер, шта бива са оним ко занемарује Сунце а више пажње обраћа на светиљке, неће ли по мраку тумарати и у јаму пасти… „Који се опијају у ноћи се опијају“… „И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.“- опомињао је Господ Јевреје пре отпада и Распећа да су деца Авраамова само они који су то по духу, који чине дела Авраамова. Авраам би дао на жртву Богу и сина свога, а богоборни део тадашњих Јевреја(оних који нису примили православље и приклонили се Сину Божијем) жели да убија Сина Божијега, Месију који им је од свих пророка вековима наговештаван. Због чега то (?)… Из зависти, мржњи према добру, гордом свезнању, одбацивању сазнања о својој грешности и неопходности смиреног покајања, и умишљеној „непромењивој предодређености“. Нису деца Авраамова они који су то само по телу, већ они који су по духу, послушна деца која живе по смиреном узору Авраамову. Смирени, пак, део Јевреја је примио Спаситеља Христоса, а горди део Јевреја је наставио ширити своју злу науку и бусајући се својим крвним педигреом на крају ће, преко својих масона, на власт над човечанством и довести савршеног отпадника од Бога, Антихриста који ће се богом прогласити и који ће бити плод греха људског…  Јер не тражише и не волеше Истину, па се допусти сила обмане да се не спасу … Као и код Срба данас, једнима је најпреча Права Вера Божија а многима пуко, гордо, племенско србовање. 

Хронолошки, дакле, Мирољуб се, прво није утврдио у Православљу, потом, насео је и на лукаву екуменистичку причу коју данас и многи свештеници подмећу народу – да су, наводно, и „римокатолици део цркве“, потом се сусрео са саблазним делима римокатолика,  и на крају кренуо широким протестантским путем све даље од родног Православља… и то настојавајући да Јевреје, Христоубице, представи као народ и даље изабрани који ће спасити свет… А како знамо да ће Јевреји-Христоубице и њихови масони на крају и довести свог Антихриста на власт над посрнулим човечанством, јасно је о како се душепогубном учењу ради.

Елем, не може се са јеретиком(тј. неправославним) борити против глобалиста, не може се без погубне штете православноме који би да се „братски“ уједињеном католицима борити против муслимана, не може се без штете узимати понешто из исправних ставова Мирољубових – занемарујући интелигентне замке кривоверја, не може се једном страшћу борити против друге, не може се са мањим злом борити против већег зла, не могу се јеретичке књиге читати а остати савршено неповређен… Ово могу једино Светитељи који су достигли савршенство у чистоти и смирењу и добили савршено расуђивање између добра и зла… ОНИ могу, а за нас важи оно из Црквених Заповести: Јеретичке књиге не читати! Ко не поштује заповест Цркве Светитеља који су крв и зној пролили да би се савршено приближили Господу Христосу и стекли Његово Богопознање, показује се гордим и умишљено свезнајућим демоно-поседнутим јадником који има патолошку жељу да још кога собом зарази, себи усличи, собом оштети, собом уравња. 

Сваки праведник, Светитељ, ослушкује од Бога и Цркве Светитеља све, и учење, и делање, и време кад да дела и коме да дела… То је Свети страх Божији, страх да не погрешимо, да не отпаднемо од Православне Истине, да не саблазнимо ближње, страх да правилно схватимо и испунимо Учење Духа Светога – Истину Цркве Божије. Не варајте се, то што неко само изјави да је Православан и да поштује Светитеље (то ради и свака овдашња гатара) – то он у свакој речи и делу треба да покаже… а да свакога процене и прокљуве то не могу сви верници Цркве. Зато је била и обавеза да се скрене пажња на ову ултра-мисионарску погубну појаву учења Мирољуба Петровића.

И да није другога, чим много поучаваш а немаш унутрашњи подвиг непрестане борбе са сопственим страстима – лако ћеш помислити да „много знаш“ – и од тада ћеш постати лукава играчка демона за залуђивање и богоотпадништво мноштва људи који те слушају. Сваки праведник гледа себе да окаје, поправи измоли опроштај од пронађеног Истинитог Бога и ближњих, јер зна да ће му то бити први одговор који треба дати пред Судијом Страшним Христосом… гледа да заволи Бога и ближње и да се моли за добро свију, затим да брани Истину једино спасавајуће вере Православне када је неко, свесно или не, урушава… Али кад треба нешто да поучава, што је посебан дар, он у страху Божијем гледа и прати Вољу Божију на њему, чека призив Божији на то велико дело дато од Бога само реткима, дато Благодаћу као Дар од Бога, дато Благодаћу као и свака друга врлина, и то- само онима који је истински и смирено желе и од Бога траже. Шта рећи, када рећи, коме рећи, колико пута рећи… У страху Божијем непрестаном… Сваки праведник се не узда у себе већ у Господа, зато је Господ Христос и напоменуо основну разлику коју симболише и онај горди, умишљено учени, зловерни секташ и лажи-учитељ: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе“… (Матеј, 23, 15.) 

Надамо се да Мирољуб несвесно шири своја учења и да има наде да ће у сујетну машту разлетели несмирени свој ум – подјармити Истини Божијој, Учењу Цркве, Учењу Светитеља, оном Откривењу Божијем које је Сам Он послао људима ради спасења и оставио сачуваним једино у Јединој Цркви Христовој, Цркви Православној, а Црква Божија је Њиме благословена Благодаћу Духа Светога само зато што чува Истину Његову и Заповести Његове жели применити у животу сваког члана „малог стада“ Христовог… А Заповести испуњава онај, који је искрено Бога тражио, Истину Његову у Цркви пронашао, себе потпуно смирио и грешником великим сматрао пред Богом и ближњима и, потом, тек онда, као сведочанство исправног пута -истинску љубав од Бога задобио… Љубав себе-заборавну, Љубав пожртвовану за Истину и ближње без изузетка, једину Љубав Божију – Љубав која се (сујетно) не показује  пред људима сем из преке потребе, која у тајним одајама срца воли Творца и творевину, а исијава делима на светло јавности само када је то неопходно и неодложно… Такав крај желимо и Божијем створењу Мирољубу, а до тада саветујемо да се његова самопоуздана кривоверна учења никако не слушају, па макар наоко изгледала врло поучна, јер мало отрова сву изворску воду загади, а ако је имало загади – ту неће више бити Духа Светога, а где нема Бога – ко се први насељава, знате већ – онај који свакоме жели вечну паклену погибао… Најопаснија лаж је она која највише личи на Истину, зато су јереси у Цркви нарочито раскринкаване, док је погибија незнабожаца бивала сваком верном недвосмислено јасна…

Богом вам свима срећна нова година и да у њој сваки Србин добије спознање свога греха и живот свој поврати Светом Православљу – како би се удостојили да и Србија васкрсне и да Православни владар нам дође, да се ослободимо ропства греху, лажи, смрти и ђаволу који нас је, са својим многобројним својим масонским слугама – својих државних и духовних намештеника, данас умногоме поробио…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Писмо читатељке сајта Борба за Веру:

О Мирољубу Петровићу

Мирољуб Петровић је човек који је запао у јерес и који многе обмањује представљајући се као православни верник, а у ствари његово учење је хула на Духа Светога, за које нам је речено да се неће опростити ни у овом ни у будућем веку. Наиме, највише страдају болесни људи који се хватају за последњу гранчицу. Тако због своје немоћи и болести упадају у канџе јереси.

Наиме, Мирољуб Петровић исповеда да се не треба молити Пресветој Богородици и осталим светитељима…

јер каже да су то само обични мртви људи, већ да се требамо молити само Господу директно. Кад сам га питала а шта је са чудима која се дешавају молитвама Пресвете Богородице и осталих светитеља он ми је одговорио да то све чине демони и да су то демонска посла. За свете мошти каже да су то обичне кости којима се не треба клањати. То је све директна хула на Духа Светога, јер знамо да то нису обичне кости већ облагодаћене мошти, а и за асветитељев знамо да то нису обични мртви људи, већ су из категорије људу прешли у категорију светитеља управо Благодаћу Духа Светога.

Да се вратим на почетак текста како највише страдају болесни људи. Била сам веома болесна и покушавала сам на све Богом дозвољене начине да се излечим. На интернету сам видела предавање Мирољуба Петровића, лечење здравом исхраном и биљним капима. Поручила сам све што су ми је препоручио, али није било никаквог успеха. Када сам га поново позвала телефоном да питам шта да радим јер ми ништа не помаже он ми је саветовао да се молим само Господу, а никако Пресветој Богородици и Светитељима уз образложење које сам навела горе, на шта ја милошћу Божијом нисам пристала. Након тога сам оставила и капи и престала да комуницирам са њима, кажем њима јер  има више њих који продају те капи и исповедају исту јерес. Стање ми је и даље било јако тешко али милошћу Божијом убрзо после свих тих искушења и болести која ме јако намучила и исцрпила, молитвама Светог Нектарија ја сам оздравила. Наравно, нисам их контактирала да им саопштим овако нешто јер би они, предпостављам,  и даље тврдили да је то од демона. Ово написах не да би њих понизила, већ да Истину исповедим у нади да ће многи читајући овај текст, у случају болести или неке друге муке имати снаге да се клоне од било кога ко обећава много, а душу заводи на вечну погибао, јар шта вреди и да се исцелимо ако души својој наудимо. Ми Хришћани имамо Једног и Јединог Исцелитеља Господа нашег Исуса Христа који је Глава Свете Православне Цркве, а не разних цркава и црквица, чије је ими исповеђено и објашњено Оцима и Матерама наше Једине Свете Апостолске цркве и нама у предање остављено да га следимо и примамо у Истини, а не да мудрујемо  како кога уши сврбе. Ако Бог да, можда се милошћу Божијом и они једног дана покају и врате својој Цркви од које су одпали, али то већ више није у руци човека већ Богочовека.  

 П.С.

Господине Владимире Димитријевићу, било би лепо, с обзиром да сте ви школован човек да сте овако једноставно објаснили, да кажете браћи и сестрама  да беже од јеретика као од змија што се бежи, јер нам тако наши Свети оци саветују, да с њима немамо чак ни дружбу никакву, а камоли нешто више од тога, а не да заводите о његовој доброти и великодушности, као да се ви њему извињавате што морате рећи то што јесте, па дај прво да га нахвалим да ми неби замерио. Предпоставњам да и ви знате за то да не слави славу и да не поштује Пресвету Богородици и Светитеље с обзиром да кажете да сте се виђали и дружили, па просто није логично да га као пријатеља нисте питали коју славу слави. Спомињете његове славне претке, као да су они  уопште и битни јер их се он одрекао. Неможе да каже да није кад оно што су чинили његови преци он сада исповеда за погрешно и демонско. Или су се можда и његови преци одрекли свега чега се и он одрекао, мислим на славу и целокупно предање наше Свете Цркве.

С надом у Господа нашег Исуса Христа да ће овај текст некима бити на спасење, а некима на покајање. Свако добро.

 Мирјана М.

+++

Владимир Димитријевић:

Одговор читатељки „Борбе за веру“ поводом њеног писма о Мирољубу Петровићу

Хитно одговарам на писмо читатељке „Борбе за веру“.

У доба кад сам сарађивао са Мирољубом Петровићем, он није био агресиван према православној вери. Напротив! Пошто је то било још почетком 21. века, кад сам био вероучитељ при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, повремено сам га доводио да држи предавања о хришћанском креационизму и лажима и заблудама еволуционизма.

Бивао је код мене кући, и, приликом ручка или вечере, увек би се прекрстио. Такође, крстио се пред православним иконама пред почетак предавања у парохијском дому. Текст у коме му захваљујем због негдашње сарадње настао је 10. маја 2012, и кратко стајао на насловној страни „Борбе за веру“ јер је Мирољуб Петровић тих дана био ухапшен због својих ставова о Хашком суду и наводној претњи безбедности Холандије. Дакле, све што је некад било, у тексту сам истакао; али, из текста се јасно видело да сам људе упозорио на опрез због његовог НЕПРАВОСЛАВНОГ УЧЕЊА, које, шест-седам година пре тога није било уочљиво. Јер, Петровић је ишао по многим храмовима и држао предавања, а сарађивао је и са неким црквеним медијима. Његови преци јесу били славни Кучи; но, они су били православни, а не протестанти, па Петровић њима може да се дичи само биолошки, али не и духовно.

Сада, када се појавила потреба (две године касније, дакле, и после појаве једне вишеструко штетне књижице, зване „Православље за почетнике“) опет сам објавио текст о Петровићу. Још раније, молио сам читаоце да ми опросте ако сам кога од њих навео на погрешан траг комуникацијом с Петровићем (понављам, из доба кад он није протурао своје протестантске ставове). Чиним то и сада: опростите, и помените. И запамтите: МИРОЉУБ ПЕТРОВИЋ НИЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ, НЕГО ПРОТЕСТАНТ.

Писмо читатељке и одговор Владимира Димитријевића преузето са сајта Борба за Веру