Потопљен мост ка Грачаници- од сада, Хришћани- ревносније, јер време испита пролази

Вести са Грачаничке страже: Стевањдан, субота…

Колима се ка Грачаници надаље до Грачанице неће моћи- јер вода дошла до прилазног мостића- тако да ћемо од сутра на Литургије у Грачаницу, само последњих 500 метара, ићи пешке… Ваљда је све ово апел најодговорнијима, највернијима, најпозванијима… пред Богом да се сви освестимо и устанемо одужити оно чему су се заветовали… јер ово у масонској брани „Стубо-Ровни“- то је мутна вода греха нашег свенародног…

Велика вода услед отапања снега убрзала је много тамну страну наших слутњи- мостић ка Грачаници којим се долазило колима ће вероватно још ноћас бити потопљен, тако да се у Грачаницу одсада може доћи колима преко Поћуте  до куће Грачаничких стражара па потом пешице последњих 500 метара. Данас дакле, на Светог архиђакона Стефана последњи пут, до даљњег, се могло прећи преко мостића и колима доћи до саме Цркве, последњи пут данас су свечари који Славе Светог Стефана могли доћи у само свитање да им свештеник освети колач и жито и да после збришу кућама пре него што и почне Света Литургија… Боже опрости, али многи не би ни долазили у Цркву ако ли се буде морало ићи пешице пар стотина метара. Тако данас Србин Славу слави, бар у овом грехом опустошеном крају… Ипак, можда ће се вода још унеколико повући ка телу бране(слегнути ка брани) јер се тренутно сабија у уском грлу речног корита од малог мостића до равнице пред браном… али, опет, пуњење иако споро ипак напредује на радост комуњара, масона и осталих прикривених секташаких безбожника- кога све овај грешни народ наш није поставио на власт над собом у, некада Православно Светој и слободној, земљи овој…

Свештеника је данас било два, надлежни о.Мирослав и о.Горан који је дете свештеника и који се родио и одрастао у овој чудотворној Грачаници и коме је она веома прирасла к срцу… Службу су свештеници ненајављено почели нешто, јер су својевољном народу морали зором осветити колаче и жито, иа потом им је било тешко да чекају до 09. сати, те се народ постепено прикупљао…

После Свете Литургије Грачанички стражари су прославили Славу Светог Стефана коју је овде раније славила породица Јаковљевић, домаћини који су нам широкогрудо уступили своју напуштену кућу- а све ради Светиње Грачанице… Потом смо отишли колима до мостића и видели да ћемо већ од сутра вероватно морати кола паркиравати код куће Грачаничких стражара и потом пар стотина местара пешке ићи на Литургије у Грачаницу.

Апелујемо на владику да почне да служи сам „последњих четрдесет Литургија у Грачаници свакодневно или да благослови својим свештеницима да служе чешће. У ствари, исправније би било да се служе свакодневни молебани у Грачаници а Литургије празником, јер није Литургија- чудотворна сама по себи, већ је чудотворном чини наша искрена припрема да је Богослужимо. Црква је устројена тако да је све усмерено ка непрестаној припреми нас недостојних да присуствујемо спуштању Неба на земљу које се дешава при свакој Светој Литургији- чега ми често нисмо свесни ни усмерени пажњом ни смирењем. Овамутна вода ових дана тече и прети потапањем Светиње Грачанице све више и више да се на испиту види наша вера- има ли је или је нема, да не лажемо сами себе већ да се на време исправљамо, и наравно, да не пригушујемо оне Христољубиве вернике- јер сваки је позван и благословен од Бога да колико сме и може брани Светиње Његове. Слабе су нам молитве, али дајте какве било, чешће, па ће се можда оснажити, па ће Арханђели видети да имају коме да помогну, да ће Грачаница поново служити душама клонулим и испрљаним да се пењу у наручје њихово као млађа покајана браћа у Христу Исусу…

 А безбожници који ликују данас са сваким сантиметром подизања проклете воде у брани Ровни, залуд се радују јер ће се ускоро свима осмеси заледити на лицима… а кад се осмеси заледе- нека се срца устраше и Бога- покају и оправославе и не лудују никад више својим умовањима над Светињама које Бог за навек одреди на својим јединомогућим Светим Местима…

Нађите, браћо Срби, времена и за страдалне Светиње Божије(они који икако можете), да нас ускоро не стрефи удес да многима времена ни за покајање неће бити… Јер после смрти је вечна радост или вечна мука, а смрт је данас постало главно место за излазак и виђење грешног србског заблуделог богозаборавног србског народа.

ИстиноЉубље свима Вама!